SAJAM MENTALNOG ZDRAVLJA "SVE BOJE KRIZE" (Video)

Povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, 10. oktobra, Psihološko savetovalište za studente Studentskog kulturnog centra u Nišu organizovalo je osmi Sajam mentalnog zdravlja pod nazivom "Sve boje krize". 

Ove godine, po prvi put, zbog nepovoljne epidemiološke situacije, priređen je virtuelni vodič kroz Sajam putem web sajta, YouTube kanala i drugih društvenih platformi Psihološkog savetovališta, pa tako svi zainteresovani mogu i dalje pogledati video snimke u kojima su volonteri predstavili pojam psihološke krize, glavnu temu ovogodišnjeg Sajma, ali i druge teme koje su važne za razumevanje i prevladavanje različitih emotivnih kriza.

Mi vam prenosimo svih pet tema:

POJAM "TREĆA SREĆA"

"Treća sreća" - kažu ljudi, obično nakon dva neuspela pokušaja u nečemu.

Broj tri se smatra od svih brojeva najsretnijim. Trojka, kaže verovanje, poseduje natprirodne moći. Iako se za brojeve sedam i devet takođe veruje da imaju mistični značaj - od svih brojeva je cenjen broj tri.

Verovatno je to razlog što se rituali za sreću obično ponavljaju tri puta. Na primer, kockar koji gubi treba da ustane i obiđe oko svoje stolice tri puta. To je i razlog zbog kojeg narodni lek obično ima tri sastojka. I razlog što se u Kini treći dan mladog meseca smatra najsrećnijim danom u mesecu.

Za hrišćane, broj tri označava trojstvo. Narod veruje da nijedna čarolija koja se izgovara za sreću ne može da deluje ukoliko se na kraju nje ne izgovori "U ime Oca i Sina i Svetoga Duha."

Neki istoričari veruju da je broj tri dobio na važnosti zbog toga što Mesec ima tri faze - punu, rastuću i opadajuću. Naravno, sve ima početak, sredinu i kraj. 

Ljudsko biće sadrži telo, dušu i duh; Postoji prošlost, sadašnjost i budućnost; Tri želje; Tri nazdravljanja..

SNAGA JE U NAMA!

U kriznim situacijama, poput ove kroz koju trenutno prolazimo, doživljaji poput straha i anksioznosti su prirodni odgovor na opasnost i neizvesnost. 

Kada razmišljamo o onome što je izvan naše kontrole obuzimaju nas brige. Iako predstavljaju normalnu reakciju, takve misli nam ne pomažu i ne čine da se osećamo bolje. Naprotiv, one pojačavaju naš doživljaj bespomoćnosti i dovode do porasta anksioznosti.

Dakle, nemamo kontrolu nad širenjem virusa, onim što će se ubuduće događati, ponašanjem drugih ljudi ili ekonomskom situacijom. 

Ne možemo ni tek tako “isključiti” prirodni strah i anksioznost u trenutku kada ih osetimo. Svesnost o tome da nas bavljenje tim temama dodatno uznemirava je zapravo početak našeg umirivanja.

Korisnije je baviti se stvarima nad kojima imamo kontrolu, a to su naši postupci. Postoji puno toga što možemo učiniti. 

NA KRAJU DUGE

Kada biste pronašli mesto gde duga dodiruje zemlju, našli biste ćup sa zlatom. Većina ljudi zna za taj mit iz detinjstva. Mesto gde se duga spaja sa zemljom jeste mesto koje donosi sreću i gde je blago. 

U jednom delu Poljske verovalo se da anđeli na tom mestu čuvaju zlato koje jedino go čovek može da odnese. U Velikoj Britaniji, sama duga se smatra srećnim predznakom, ali samo ukoliko se na nju ne pokaže prstom jer tada postaje loš znak.

Tako verovanje zastupljeno je i među indijanskim plemenima Hopi i Dakota. Zaista biste imali mnogo sreće ako vidite da duga dodiruje zemlju. Svaka duga je zapravo krug, ali zbog horizonta vidite samo polovinu. Drugim rečima, duge ne dodiruju zemlju.

Bez obzira na to, duga je prelepi nebeski događaj, ne možete je posmatrati a da vam srce ne zaigra. U različitim kulturama ljudi su je opisivali kao most. Legenda nordijskih naroda smatrala je dugu mostom ljudske duše koji vodi do zemlje bogova; ta ideja se održala i kod Nemaca i Austrijanaca kao narodno verovanje da dečije duše odlaze u raj preko duge kojim ih vode anđeli.

U Bibliji, duga je znak Božjeg obećanja posle potopa koje glasi da nikada više neće uništiti zemlju vodom. Danas, kada vidimo dugu, osećamo olakšanje jer znamo da se oluja smirila.

IZ TRAVE ISKAČE SREĆA

Evo jednog vrlo starog predanja koje se prostire od Kine i Indije do Velike Britanije, a to je da cvrčak koji cvrči u kući označava sreću, dok ubijanje cvrčka (kao i ubijanje bubamare ili pauka) donosi nesreću.

U Japanu postoji desetak vrsta cvrčaka sa predivnim imenima kao što su "ševa trave" ili "buba zvono". Tamo ljudi još od desetog veka ove insekte čuvaju u kući, u malenim kavezima od bambusa, kao živu amajliju. 

U stara vremena cvrčci su ulazili u kuće za vreme kiše i smeštali se negde gde im je toplo (blizu ognjišta, na primer). Pored toga što je bio besplatan muzičar, cvrčak kod ognjišta se cenio jer je domaćica preko njega znala kada će padati kiša (tada on cvrči glasnije).

Vremenom su cvrčci postali simbol veselja, blagostanja, gostoljubivosti i sreće. Sreća je imati cvrčka u svojoj blizini.

Priča iz knjige "Za vašu sreću".