NA KRAJU DUGE

Kada biste pronašli mesto gde duga dodiruje zemlju, našli biste ćup sa zlatom. Većina ljudi zna za taj mit iz detinjstva. Mesto gde se duga spaja sa zemljom jeste mesto koje donosi sreću i gde je blago. 

U jednom delu Poljske verovalo se da anđeli na tom mestu čuvaju zlato koje jedino go čovek može da odnese. U Velikoj Britaniji, sama duga se smatra srećnim predznakom, ali samo ukoliko se na nju ne pokaže prstom jer tada postaje loš znak.

Tako verovanje zastupljeno je i među indijanskim plemenima Hopi i Dakota. Zaista biste imali mnogo sreće ako vidite da duga dodiruje zemlju. Svaka duga je zapravo krug, ali zbog horizonta vidite samo polovinu. Drugim rečima, duge ne dodiruju zemlju.

Bez obzira na to, duga je prelepi nebeski događaj, ne možete je posmatrati a da vam srce ne zaigra. U različitim kulturama ljudi su je opisivali kao most. Legenda nordijskih naroda smatrala je dugu mostom ljudske duše koji vodi do zemlje bogova; ta ideja se održala i kod Nemaca i Austrijanaca kao narodno verovanje da dečije duše odlaze u raj preko duge kojim ih vode anđeli.

U Bibliji, duga je znak Božjeg obećanja posle potopa koje glasi da nikada više neće uništiti zemlju vodom. Danas, kada vidimo dugu, osećamo olakšanje jer znamo da se oluja smirila.